Čuješ ga, a ne vidiš ga.

Ja lečim sve, ali sam takođe i najčešći uzrok smrti. Šta sam ja?

U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Car večera, buzdovan mu igra.

U jednoj kućici trideset devojaka, obučene u bele haljine, sa crvenim kapama.

Šareno ti kolo velju, ni na nebu, ni na zemlji.

Bez ivera na vodi ćuprija.

Brat i sestra rodiše se, vazda skupa putovaše, jedno drugo ne videše.

Ako me čvrsto držiš, biću ti rob, ako me upustiš, iskopaću ti grob.

Uveče zatuci, izjutra izvuci.

Konj bez glave, put bez trave, beli svet pređe.