Iziđe dika iz t’mnika, pa ponese tri zlatna ručnika.

Šta je to što niko ne želi da ima, ali niko ne želi ni da izgubi?

Mene su bili, davili, prebijali i opet sedim s carem.

Caru na glavi sedi, a nikada ne besedi.

Leži vila usred vira; čeka svoje sinove iz bijelih gradova.

Crven ćaća u hrastovih gaća.

Crno malo na vrata stalo. Niti laje, niti ujeda, a u kuću nikoga ne pušta.

Am ti kažem, am ti ne kažem, samo ti se kaže.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.

Ja iziđoh na srebrno gumno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide.

Gvozden pas u šumi laje.

Vije se kao uzda, uzda nije; kandže ima, mačka nije.