Ide putem šilježe, nabubreno čekmeže, istrčaše sve žene da ga vide od želje.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Šupalj delija u strani šišti.

Bez kože uđe, s kožom iziđe.

Živ jarac živodarac, živ drt neodrt, živ klat nezaklat, živ pečen neispečen, živ jeden neizeden.

Bije te povazdan, a ne vidiš ga.

Drven deda koze tera.

Iz neba nicalo, u more ticalo.

Što u mene, što u tebe, što u ovce bjelice, što u zrnu pšenice.

Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Danju klanja, noću zvezde broji.