Zemlja plače, gora je zabavlja.

Gamižalo gamiže, košulju mi podiže, ja ga teram naniže, a on skače naviše.

Trista naopako, a trista naoposlom.

Lončić, tarančić, nit se kuva, niti vri, ceo svet othrani.

Dvadeset panjića; na svakom panjiću – tanjirić.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Ide ovca preko doca, nosi trista i tri koca.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

Crven jarac po košari skače.

Dvoje se gledalo, jedno drugog bojalo, oboje brkato, oboje repato.

Car posla carici četiri jabuke, u svakoj po tri cveta.

Zviždi, a usta nema; trči, a nogu nema; drva trese, a ruku nema.