Ja oterah na vodu vola siva, a doterah bela.

Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

Jedna truba platna celu zemlju pokriva.

Gujina glava, gospodsko ruho, arapske noge.

Ja rodio moju majku, a moja majka mene.

Lajav delija u procijepu leži.

Hroma svraka sve polje preskaka.

Manje veće premeće.

Zlatan golub pod zemljom gukće, raduju mu se sva čeljad iz kuće.

Vipoje poji, na koplju stoji; da nije vipoja, ne bi bilo nikoga.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Tur baba putem ide, na tur babu psi lanuše – tur baba fuk u stupu.