Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Lajav delija u procijepu leži.

Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

Drvena mati, železna deca.

Kroz goru ide, a ne šušti.

U škrinjici, vinjici, poji mali vitikos.

Usred sobe razapet vuk.

Danju gospođa, noću sluškinja.

Majka mršavi, a dete deblja.

Živo u kući, a na kući ni vrata, ni prozora.

U odaji kreše, a napolju varnice iskaču.