Zemlja plače, gora je zabavlja.

Za ovcama ide, čobanin nije; u lov ide, lovac nije; noću straži, stražar nije.

Leposava, lepana, lepa sina rodila i unuka mahnita.

Kositero litero, niti se peče niti se vari, a ceo svet se njime hrani.

Dupke stoji, dub se zove, usred duba zlato moje.

Bela njiva, crno seme, mudra glava koja seje.

U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Tatino dete, mamino dete, a ničiji sin.

Vazdan radi, a hleba i vode ne traži.

Cigulin ciči u lugu, da nije cigulina u lugu, svi bi ljudi bili za rugu.

Dole pasja šapa, na vrh đavolji perčin, a u sredi božji blagoslov.

Zašto mi to zašto: ono na ono; ono u ono; ono kroz ono; ono pod ono.