Aleno, maleno, cara s konja sjahalo.

Studeno i ledeno, a devojci srce greje.

Zemlja zemlju kopa, pa se sama u nju zakopa.

Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Jedna glava, a stotinu kapa.

Mala usta ima, ali može mnogo da popije.

Suv uđe, mokar izađe.

Dva dola krivodola, među njima zmaj leži.

Da skupljaš sto godina, ne bi krčag nakupio.

Konj s tovarom u kuću ulazi i izlazi, a rep mu nikad ne ulazi.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Deda babu tišti, ispod babe bela pena pišti.