Kad ćić pade, sve se more smrže.

Manje veće premeće.

Veće od konja, manje od magareta.

Hroma svraka sve polje preskaka.

Šišilo, pipilo, didi baba nakarada, jare kokorljivo.

Visi visilica, pod njom sedi kosmatica. Boga moli kosmatica da joj padne visilica.

Crno malo na vrata stalo. Niti laje, niti ujeda, a u kuću nikoga ne pušta.

Gurava kobila sve polje pobila.

U našega ćaće okićene gaće.

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.

Ja se zovem kuku i ruz, bez mene vam kuku i lele.

Futa, futa, po kući, pa se skri iza vrata.