Lončić, tarančić, nit se kuva, niti vri, ceo svet othrani.

Dvoje se gledalo, jedno drugog bojalo, oboje brkato, oboje repato.

Uvek me imaš, ali me uvek i ostavljaš za sobom. Šta sam ja?

Robert je pobedio u trci ali je pehar dobio neko drugi. Zašto?

Šta je to manje od mravljih usta?

Koliko je polje namereno, na njemu su ovce nebrojene, pred njima je Organ čoban, za njima je Lasak pasak.

U našeg mačka rep do Čačka.

Zviždi, a usta nema; trči, a nogu nema; drva trese, a ruku nema.

Bezubo prase junačku glavu popase.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.

Bele koke ispod strehe vire.

Car pade, kapa mu ostade.