Bela kula bez prozora.

Što sam dug, da sam prav, do neba bi dohvatio.

Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Lipu sekoh jedno leto, sekoh lipu drugo leto, sekoh lipu treće leto – a sva lipa jednolika.

Zeleno se rodi, brkato uzraste, sakato umre.

Iz malena neba sneg pada.

Mesan ražanj, gvozdeno pecivo.

Futa, futa, po kući, pa se skri iza vrata.

Usred sobe razapet vuk.

Mala neva, a golemo testo zakuva.

Drvena rebra, a prteno srce.

Useo vrabac mečku.