Jedna glava, četiri oka, dva u pećini stoje, a dva na konju jašu.

Bacih štap pod oblak, pa mi pade od oblaka puno kolo devojaka.

Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje.

U našega soldata sva košulja od zlata.

Dve zmije putem idu, a nikad jedna drugu ne mogu stići ni prestići.

U našeg mačka rep do Čačka.

U repu mu pamet.

Ide putem šilježe, nabubreno čekmeže, istrčaše sve žene da ga vide od želje.

Četiri brata kuću grade, ali bez petog ne mogu da je načine.

Manje od maka, a digne junaka.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.

Zimi puno, leti prazno.