Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Mamino zjapi, tatino visi. Da nije maminog i tatinog, celo bi selo skapalo.

Danju gospođa, noću sluškinja.

Bele čele na tle sele, oganj pade, njih nestade.

Trista naopako, a trista naoposlom.

Malen sam, žestok sam, ako me takneš, znaćeš ko sam.

Kupujemo ih da bi jeli, ali ne jedemo ih?

Gvozden vo, a drveni rogovi.

Zašto mi to zašto: ono na ono; ono u ono; ono kroz ono; ono pod ono.

Bije te povazdan, a ne vidiš ga.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Ja uhvatih za prteno, a prteno za drveno, a drveno za gvozdeno, a gvozdeno za mjedeno.