Zmija šiče kroz šibljiče, za njom se meće junačko pleće.

Danju klanja, noću zvezde broji.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

Zimi me grliš, a leti ne mariš za me.

Dva dola krivodola, među njima zmaj leži.

Ujak ujnu giliče, ujna mu se primiče.

Među konje raslo, međ’ đevojke igralo, te im dojke ticalo.

U odaji kreše, a napolju varnice iskaču.

Jedna guja preko bela sveta.

Miš medveda sveza.

Jedan šućur u dolini sjedi; što god ljudi steknu, to sve njemu snesu; što on od njih primi, to im sve povrati.

Ja oterah na vodu vola siva, a doterah bela.