Gvozden konj, koštan samar, kožni ular.

Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.

Mamino zjapi, tatino visi. Da nije maminog i tatinog, celo bi selo skapalo.

Jedna truba platna celu zemlju pokriva.

Kad inje pade, sve se more smrže.

Krvav đeko iz pećine bleji.

Mrtvo živo rađa.

Kad se pojavim, svakog uplašim; a kad pošaljem moju kćer, svi me blagosiljaju.

Deca trče, a otac se još nije rodio.

Car posla carici četiri jabuke, u svakoj po tri cveta.

Među konje raslo, međ’ đevojke igralo, te im dojke ticalo.

Lipu sekoh jedno leto, sekoh lipu drugo leto, sekoh lipu treće leto – a sva lipa jednolika.