Crven ćaća u hrastovih gaća.

Gvozden vo, a drveni rogovi.

Kad naša odiva porodi sina, zapjeva veselo, začu je sve selo.

Ujutro ide na četiri noge, na podne na dve, a uveče na tri.

Bacih štap pod oblak, pa mi pade od oblaka puno kolo devojaka.

Moj doro svu noć prejezdi, a zemlju ne taknu.

Vazdan radi, a hleba i vode ne traži.

Crven tur na tanjur.

Imam jedno lepo devojče, svi je ljube, i ja je ljubim.

Zaklah vola rebronju, sva mu rebra pojedoh, jedno rebro ostavih – dogodine biće vo.

Trista naopako, a trista naoposlom.

U bunaru vatra gori.