Manje od maka, a digne junaka.

Dole pasja šapa, na vrh đavolji perčin, a u sredi božji blagoslov.

Bacih štap pod oblak, pa mi pade od oblaka puno kolo devojaka.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.

Leposava, lepana, lepa sina rodila i unuka mahnita.

Što više uzimaš, to više ostaje; što manje uzimaš, to manje ostaje.

Veliko k’o breg, gorko k’o jed, slatko k’o med.

Česta gora čestana, pod čestanom poljana, pod poljanom dva vira, pod dva vira otkosje, pod otkosjem sipilo, pod sipilom jamilo, pod jamilom gledilo.

Dugačko je kao uže, uže nije; zeleno je kao gušter, gušter nije; ogrebaće kao mačka, mačka nije.

Lajav delija u procijepu leži.

Sto svata na jednom konju jašu, crvenijeh dolama, crnijeh kalpaka.

Zemlja plače, gora je zabavlja.