U bunaru vatra gori.

U našega dede sto rupica glede.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Divna moma divnim putem ide, divne pesme peva, vrlo pazi gde zalazi.

Lajav delija u procijepu leži.

Što sam dug, da sam prav, do neba bi dohvatio.

Dođe junak go i bos, skoči s mene vrh žene.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.

Makaze imam, krojač nisam; u vodi živim, riba nisam; oklop imam, vojnik nisam.

Motovilo vilo, po gori hodilo, ni vode pilo, ni trave paslo, opet sito doma došlo.

Među konje raslo, međ’ đevojke igralo, te im dojke ticalo.

Sto oka vode, sto oka soli, to varivo ne može da osoli.