Vržem jarca za dubicu, pa ga pljujem u bradicu.

Dva se brata vazdan biju, noću se celivaju.

Bez ivera na vodi ćuprija.

Ćoravi vide zeca, kljasti ga uhvati, a goli ga sakri i kući donese.

Klimen visi, pende zja, klimen pendu lepanda.

Zacili, zamili, učini selo veselo.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

Trista naopako, a trista naoposlom.

Žena carica, muž lenština, deca radnici.

Deca trče, a otac se još nije rodio.

Iza gore vila graje, nosi vijenac oko glave.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?