Zubi gvozdeni, srce prteno, a telo drveno.

Zaklah vola rebronju, sva mu rebra pojedoh, jedno rebro ostavih – dogodine biće vo.

Kad ćić pade, sve se more smrže.

Gvozden konj, koštan samar, kožni ular.

Ujutro ide na četiri noge, na podne na dve, a uveče na tri.

Kad me u glavu udariše, rep mi zabiše; đe me zabiše, tu i ostaviše.

Am ti kažem, am ti ne kažem, samo ti se kaže.

Sto oka vode, sto oka soli, to varivo ne može da osoli.

Tri sestre i četiri brata idu zajedno jedno za drugim, a nikad se ne dostignu.

Iz malena neba sneg pada.

Krvav đeko iz pećine bleji.

Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, u ognju čovek stoji.