Mrtva jarčina preko svega sela glas pušta.

Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

Dve koke pod strehom čuče, niti kisnu nit’ pod njih poteče, a svagda su mokre.

Šest nogu, a dve glave.

Ja rodio moju majku, a moja majka mene.

Švićko tera niz prisoje svinje.

Šetala baba okata, nosila sina rogata.

Mrkonja se i galonja po nebu jalovili, nama pretili.

Šilibilići vezu, šilibilići predu, šilibilići režu, šilibilići svakog odevaju, samo sebe gole ostavljaju.

Šta je to manje od mravljih usta?

Šaren šiba po dubima, nosi smrcu u zubima.