Gvozden pas u šumi laje.

Četiri noge ima, ali neće sa mesta da se makne.

Ja iziđoh na srebrno gumno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide.

Car večera, buzdovan mu igra.

Mala neva, a golemo testo zakuva.

Brava na kući, lopov u kući.

Tijelo drveno, a srce kameno.

Ti nosiš mene, ja nosim tebe.

Za ovcama ide, čobanin nije; u lov ide, lovac nije; noću straži, stražar nije.

Četiri brata putem jure, jedan drugog ne može da stigne.

Zacili, zamili, učini selo veselo.

Lončić, tarančić, nit se kuva, niti vri, ceo svet othrani.