Crna buva kuću čuva.

Dugačko je kao uže, uže nije; zeleno je kao gušter, gušter nije; ogrebaće kao mačka, mačka nije.

Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš.

Gde naš crvenko leži, onde nikad trava ne niče.

Živo bilo i živo hranilo, a sada žive nosi.

Zimi me grliš, a leti ne mariš za me.

Ja odovud, ti odonud, sastadosmo se na pupčevu polju.

Caru na glavi sedi, a nikada ne besedi.

Zaklah vola rebronju, sva mu rebra pojedoh, jedno rebro ostavih – dogodine biće vo.

Zobah zopcu od mora do Stambola, nit je mogoh pozobati, niti kome ostaviti.

Mrkonja se i galonja po nebu jalovili, nama pretili.