Moj doro svu noć prejezdi, a zemlju ne taknu.

Četiri roga, jedna noga, tovar nose, svi se voze.

Beo pas na kući leži.

Dve koke pod strehom čuče, niti kisnu nit’ pod njih poteče, a svagda su mokre.

Besna kučka usred gore laje; kad god lane, drveta nestane.

Imam kučku podvirušu, svakoga je podvirila i tebe će podviriti.

Beo konj, zelen rep.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

Zašto ptice lete na jug kada je jesen?

Veži ga – ide, odveži ga – ne ide.

Golub guče na vrh kuće, plete gaće, putovaće.

Belo je, sneg nije, slatko je, med nije.