Crna buva kuću čuva.

Zmija šiče kroz šibljiče, za njom se meće junačko pleće.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Imam kučku podvirušu, svakoga je podvirila i tebe će podviriti.

U jednoj kućici trideset devojaka, obučene u bele haljine, sa crvenim kapama.

Brat i ja uvek idemo zajedno, iako smo veoma različiti. Njega čuješ, ali mene ne. Mene vidiš, ali njega ne. Ko smo mi?

Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?

Koji je sledeći broj u nizu?

Zaklato, odrto, ide kući pevajući.

Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Divlje i pitomo, bolje se paze nego brat i sestra.

U crnoj šumi beo proplanak.