Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Konj bez glave, put bez trave, beli svet pređe.

Živi bez tela, govori bez jezika, plače bez duše, smeje se bez radosti; niko ga ne vidi, a svi ga čuju.

Jedna glava, četiri oka, dva u pećini stoje, a dva na konju jašu.

Zimi me grliš, a leti ne mariš za me.

Miš medveda sveza.

U naše kučke oko na repu.

Zlatan golub pod zemljom gukće, raduju mu se sva čeljad iz kuće.

Zlatni konji, svileni pokrovci.

Vodom ide, vodu razgovara; gorom ide, goru razgovara.

Zaklato, odrto, ide kući pevajući.

Vodom ide, ne bućka; gorom ide, ne šuška.