Uteče mi kumbas uz brdašce, niz brdašce; ko mi neće kazati, krvavo mu srdašce.

Dole pasja šapa, na vrh đavolji perčin, a u sredi božji blagoslov.

Jedna hala samo jednu kost ima.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Uveče zatuci, izjutra izvuci.

Leposava, lepana, lepa sina rodila i unuka mahnita.

Lajav delija u procijepu leži.

Živ živuljak, a živo meso najvoli.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?

Golub guče na vrh kuće, plete gaće, putovaće.