Begovo vino i kadijino vino u jednu bačvu stalo, a nije se pomešalo.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Ja lečim sve, ali sam takođe i najčešći uzrok smrti. Šta sam ja?

Danju klanja, noću zvezde broji.

Divlje i pitomo, bolje se paze nego brat i sestra.

Četvorica živa jednog mrtvog vuku; on se krije i u zemlju rije.

U našeg mačka rep do Čačka.

Bradu nosi – vetar nije, torbu ima – prosjak nije, rupu traži – miš nije.

Jaše rod na nerodu i traži nenikli.

Šušubača putem ide, susrete ga šušubač, pa se šćahu šušubati, ma ne dade šuplje gvožđe.

Konj bez glave, put bez trave, beli svet pređe.

Zobah zopcu od mora do Stambola, nit je mogoh pozobati, niti kome ostaviti.