Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Ptica crnica, celom svetu krvnica.

Iza gore vila graje, nosi vijenac oko glave.

Vazdan radi, a hleba i vode ne traži.

Druge zove, sebe ne čuje.

Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.

Konj bez glave, put bez trave, beli svet pređe.

Leži vo galonja, dođe vo bjelonja, pa ga poćera.

Kad naša odiva porodi sina, zapjeva veselo, začu je sve selo.

Bez kože uđe, s kožom iziđe.