Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Golub guče na vrh kuće, plete gaće, putovaće.

Dupke stoji, dub se zove, usred duba zlato moje.

Šuman deda, šuman baba, rodiše dete za lepotu.

Na vodu ide, a vode ne pije.

Šareno ti kolo velju, ni na nebu, ni na zemlji.

U našega tatice vrlo malo bradice i to na vrh stražnjice.

Šušubača putem ide, susrete ga šušubač, pa se šćahu šušubati, ma ne dade šuplje gvožđe.

Ja iziđoh na srebrno gumno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide.

Ti ga imaš, a ja se njime služim.

Gvozden konj, koštan samar, kožni ular.

Uvek me imaš, ali me uvek i ostavljaš za sobom. Šta sam ja?