Živo nije, zemlju rije.

I dva trup-trup, i dva lup-lup, i dva gledaju, i dva slušaju, i deveti majbaša.

Na glavi mu kruna, a na nozi mamuzica, a odstraga perjanica.

Bradu nosi – vetar nije, torbu ima – prosjak nije, rupu traži – miš nije.

Na vrhu je okato, na sredini bokato, a jezikom žerav zoblje.

Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako.

U naše tete suknja do pete, ni koncem sašivena, ni iglom prošivena.

Bez igle uboden, bez vatre opečen.

U vatri mokro, a u vodi suvo.

Lipu sekoh jedno leto, sekoh lipu drugo leto, sekoh lipu treće leto – a sva lipa jednolika.

Crven ćaća u hrastovih gaća.

U našega tatice vrlo malo bradice i to na vrh stražnjice.