Ja uzmem gvozden ključ, te otvorim zelen grad, pa išćeram crna goveda.

Uvek sam ispred tebe i nikad nisam iza tebe. Šta sam ja?

Jedna glava, četiri oka, dva u pećini stoje, a dva na konju jašu.

Krpa na krpu, tipa na tipu, ni koncem šiveno, ni iglom bodeno.

Ti ga imaš, a ja se njime služim.

Iza gore vila graje, nosi vijenac oko glave.

Belo je, sneg nije, slatko je, med nije.

Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, u ognju čovek stoji.

Veliko k’o breg, gorko k’o jed, slatko k’o med.

Jedan mrtav između dva živa.

Kad se Jeka iskokota, zavuče se ispod plota.

Ćoravi vide zeca, kljasti ga uhvati, a goli ga sakri i kući donese.