Koga ja poljubim, dugo me pamti.

Zobah zopcu od mora do Stambola, nit je mogoh pozobati, niti kome ostaviti.

Useo vrabac mečku.

U naše kučke oko na repu.

Zvono, a ne zvoni.

Danju gospođa, noću sluškinja.

Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje.

Belo je, sneg nije, slatko je, med nije.

Jedna glava, a stotinu kapa.

U našega soldata sva košulja od zlata; ko god mu pristupi, duduk mu poljubi.

U naše tete suknja do pete, ni koncem sašivena, ni iglom prošivena.

Ti nosiš mene, ja nosim tebe.