Dvadeset panjića; na svakom panjiću – tanjirić.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Iz drvene matere tri gvozdena sina vire.

Zimi putuje, leti planduje.

Ja uzmem gvozden ključ, te otvorim zelen grad, pa išćeram crna goveda.

Crno uže po zemlji puže.

Živa zemlja mrtvom gospodari.

Kad se Jeka iskokota, zavuče se ispod plota.

Bradu nosi – vetar nije, torbu ima – prosjak nije, rupu traži – miš nije.

Caru na glavi sedi, a nikada ne besedi.

Crven tur na tanjur.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.