Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Ko ti je najmiliji, zimi mu leđa okreneš.

Mlada sam i zelena, lijepa a malena; ko me takne – kune me.

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Da je žena, nije žena; da je čovek, nije čovek; pređu prede, platno tka, a ipak go ide.

Šilibilići vezu, šilibilići predu, šilibilići režu, šilibilići svakog odevaju, samo sebe gole ostavljaju.

Živo bilo i živo hranilo, a sada žive nosi.

Zašto mi to zašto: ono na ono; ono u ono; ono kroz ono; ono pod ono.

Šuto june kroz goru gudi.

Živo nije, zemlju rije.

Jedna gruda voska, celom svetu dosta.

Majstorija se vidi, a majstor se ne vidi.