Kad inje pade, sve se more smrže.

Mrtva jarčina preko svega sela glas pušta.

Aleno, maleno, cara s konja sjahalo.

Živ živuljak, a živo meso najvoli.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Mamino zjapi, tatino visi. Da nije maminog i tatinog, celo bi selo skapalo.

Što u mene, što u tebe, što u ovce bjelice, što u zrnu pšenice.

Bacih štap pod oblak, pa mi pade od oblaka puno kolo devojaka.

Mrkonja se i galonja po nebu jalovili, nama pretili.

Motovilo vilo, po gori hodilo, ni vode pilo, ni trave paslo, opet sito doma došlo.

Na vodu ide, a vode ne pije.