Divlje i pitomo, bolje se paze nego brat i sestra.

Uvek me imaš, ali me uvek i ostavljaš za sobom. Šta sam ja?

Druge zove, sebe ne čuje.

Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako.

U naše kučke oko na repu.

Dva brata preko polja trče, jedan drugoga dostignuti ne može dok oba na kraj ne dođu.

Mala neva, a golemo testo zakuva.

Deda babu tišti, ispod babe bela pena pišti.

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.

Kad đed babi pušta krv, jedva pod njom osta živ.

Iz neba nicalo, u more ticalo.

Dva podruma, jedan direk.