Zubi gvozdeni, srce prteno, a telo drveno.

Hitro momče kroz goru prođe, teško onom do koga dođe.

Ako me čvrsto držiš, biću ti rob, ako me upustiš, iskopaću ti grob.

Kad u rupu, prazno ode; kad iz rupe, puno vode.

Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

Što u mene, što u tebe, što u ovce bjelice, što u zrnu pšenice.

Iz malena neba sneg pada.

Delija se bani, sve kadune vabi, kad ne nađe svoju, ne štedi ni moju.

Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Biser se momi niz lice roni. Znaš li mi reći  šta momu boli.

Zviždi, a usta nema; trči, a nogu nema; drva trese, a ruku nema.

Mrtva kobila kraj puta leži, a iz nje živi mravi izlaze.