U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Gurava kobila sve polje pobila.

Kada stvari pođu naopako, na šta uvek možeš da računaš?

Lakomo prase nad grmom pase, dan i noć tiče, a grm se ne miče.

Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

Ide putem šilježe, nabubreno čekmeže, istrčaše sve žene da ga vide od želje.

Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, u ognju čovek stoji.

Kuka, a nije joj muka.

Ja se zovem kuku i ruz, bez mene vam kuku i lele.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Dva niza bisera pozobaše sav rod iz sela.

Jedna glava, a stotinu kapa.