Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje.

Mrtva jarčina preko svega sela glas pušta.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Leti bežiš od njega, zimi trčiš ka njemu.

Studeno i ledeno, a devojci srce greje.

Dva se brata vazdan biju, noću se celivaju.

Jedan mrtav između dva živa.

Trista naopako, a trista naoposlom.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Zeleno se rodi, brkato uzraste, sakato umre.

Devet braće, a jedne gaće.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?