Jedan prut čitav tor oplete.

Četiri roga, jedna noga, tovar nose, svi se voze.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Čuješ ga, a ne vidiš ga.

Imam jedno lepo devojče, svi je ljube, i ja je ljubim.

Veži ga – ide, odveži ga – ne ide.

Kad u rupu, prazno ode; kad iz rupe, puno vode.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Iz jednog panja pet šibljika u jedno vreme izbile, zajedno sve rasle, pa jedna drugu ne stigle.

Ide putem šilježe, nabubreno čekmeže, istrčaše sve žene da ga vide od želje.

Crven trči po putiću, u crvenom kaputiću, a sve viče “Aj, aj, divan ti sam ja!”

U odaji kreše, a napolju varnice iskaču.