Makaze imam, krojač nisam; u vodi živim, riba nisam; oklop imam, vojnik nisam.

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Besna kučka usred gore laje; kad god lane, drveta nestane.

Decu ne rađa, a tovar nosi.

Kad sam slep, svak me voli; kad progledam, svak me mrzi.

Šest nogu, a dve glave.

Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, u ognju čovek stoji.

Jedna porodica želi da prođe kroz mračan tunel. Otac može da prođe za 1 minut, majka za 2 minuta, sin za 4 minuta i ćerka za 5 minuta. Kroz tunel može da prođe najviše dvoje ljudi istovremeno, krećući se brzinom sporijeg. Imaju jednu lampu i dovoljno baterija da lampa izdrži još 12 minuta. Tunel je previše opasan da bi se njime kretali bez lampe.

Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Malo, garavo, svu noć cara varalo.

Hroma svraka sve polje preskaka.