Drvena rebra, a prteno srce.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.

Crno, malo, nevaljalo, svemu svetu dodijalo.

Tijelo drveno, a srce kameno.

Živ jarac živodarac, živ drt neodrt, živ klat nezaklat, živ pečen neispečen, živ jeden neizeden.

U odaji kreše, a napolju varnice iskaču.

Ja uhvatih za prteno, a prteno za drveno, a drveno za gvozdeno, a gvozdeno za mjedeno.

Delija se bani, sve kadune vabi, kad ne nađe svoju, ne štedi ni moju.

Krvav đeko iz pećine bleji.

Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.