Biser se momi niz lice roni. Znaš li mi reći  šta momu boli.

Ujutro ide na četiri noge, na podne na dve, a uveče na tri.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Uvek ječi, a bolesno nije.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Dva dola krivodola, među njima zmaj leži.

Jedna hala samo jednu kost ima.

Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, u ognju čovek stoji.

Danju klanja, noću zvezde broji.

Druge zove, sebe ne čuje.

U jednoj kućici trideset devojaka, obučene u bele haljine, sa crvenim kapama.