Jedan otac ima hiljadu sinova; svakom kapu kupi, a sebi ne može.

Zvono, a ne zvoni.

Ujutro ide na četiri noge, na podne na dve, a uveče na tri.

Švićko tera niz prisoje svinje.

Dva brata i dvije seje kolo vode: jedan brat nas cvijećem posiplje, drugi brat nas žitom obasiplje; prva seja vino toči, druga seja vodu lijeva.

Jedno ime i u gori i u vodi.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Mrtva jarčina preko svega sela glas pušta.

Šta bacaš kada ti je potrebno, a podižeš kada ti više ne treba?

U crnoj šumi beo proplanak.

Lonac goveđi, zaklop bravlji, a meso junačko.

U naše tete suknja do pete, ni koncem sašivena, ni iglom prošivena.