Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Konj jaše, a gospodar peške ide.

Vržem jarca za dubicu, pa ga pljujem u bradicu.

Brat i ja uvek idemo zajedno, iako smo veoma različiti. Njega čuješ, ali mene ne. Mene vidiš, ali njega ne. Ko smo mi?

Kositero litero, niti se peče niti se vari, a ceo svet se njime hrani.

Zimi putuje, leti planduje.

Šišilo, pipilo, didi baba nakarada, jare kokorljivo.

Što ima više nogu, tim lakše diše.

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.

Šta je to što niko ne želi da ima, ali niko ne želi ni da izgubi?