Krvav đeko iz pećine bleji.

Kad đed babi pušta krv, jedva pod njom osta živ.

Što god od tebe više kidam, to sam sve veća.

Lončić vri; a niko mu ne jari.

Konj bez glave, put bez trave, beli svet pređe.

Živo nije, zemlju rije.

Kus pas preko sela pređe, svi ga ljudi u zadnjicu ljube.

Mrtva jarčina preko svega sela glas pušta.

Iva se vozi na tankoj lozi, sam se Bog čudi kako s’ Iva vozi na tankoj lozi.

Dvoje se gledalo, jedno drugog bojalo, oboje brkato, oboje repato.

Zeleno se rodi, brkato uzraste, sakato umre.

Dolete vrana u selo iz luga, te požnje srpom brata i druga.