Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?

Kada stvari pođu naopako, na šta uvek možeš da računaš?

Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

U meni i u gori jedno ime.

Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako.

Leži vila usred vira; čeka svoje sinove iz bijelih gradova.

Jedno ime i u gori i u vodi.

Šurilo, purilo, šumeralo i oralo, desili, pisili, šala pop, na te lop.

Dugačko je kao uže, uže nije; zeleno je kao gušter, gušter nije; ogrebaće kao mačka, mačka nije.

Brava na kući, lopov u kući.

Zašto ptice lete na jug kada je jesen?

Uvek ječi, a bolesno nije.