Dvoje se gledalo, jedno drugog bojalo, oboje brkato, oboje repato.

Šurilo, purilo, šumeralo i oralo, desili, pisili, šala pop, na te lop.

Iziđe dika iz t’mnika, pa ponese tri zlatna ručnika.

Živo nije, zemlju rije.

Lakomo prase nad grmom pase, dan i noć tiče, a grm se ne miče.

Dupke stoji, dub se zove, usred duba zlato moje.

K soli ide, soli neće; k vodi ide, vode neće.

Ćoravi vide zeca, kljasti ga uhvati, a goli ga sakri i kući donese.

U našega soldata sva košulja od zlata; ko god mu pristupi, duduk mu poljubi.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Deda babu tišti, ispod babe bela pena pišti.