Bela kvočka danju piliće rastura; crna kvočka noću piliće sakuplja.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

Uveče zatuci, izjutra izvuci.

U naše tete suknja do pete, ni koncem sašivena, ni iglom prošivena.

Jedna porodica želi da prođe kroz mračan tunel. Otac može da prođe za 1 minut, majka za 2 minuta, sin za 4 minuta i ćerka za 5 minuta. Kroz tunel može da prođe najviše dvoje ljudi istovremeno, krećući se brzinom sporijeg. Imaju jednu lampu i dovoljno baterija da lampa izdrži još 12 minuta. Tunel je previše opasan da bi se njime kretali bez lampe.

Veži ga – ide, odveži ga – ne ide.

Beža beži, preža preži; skoči preža te uhvati bežu.

Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?

Igra mlada oko Tabor-grada, da izigra Čokoriju kneza.

Šuman deda, šuman baba, rodiše dete za lepotu.

U vatri mokro, a u vodi suvo.

Šavrdalo šavrda, po gori, po doli, dvojica ga teraju, a dvojica čekaju.