Leži vila usred vira; čeka svoje sinove iz bijelih gradova.

Ti ga imaš, a ja se njime služim.

Leži vo galonja, dođe vo bjelonja, pa ga poćera.

Jedan jezik sve selo prevelo.

Tijelo drveno, a srce kameno.

Bele koke ispod strehe vire.

Četvorica živa jednog mrtvog vuku; on se krije i u zemlju rije.

Kućica u gorici, na jednoj nožici.

Šetala baba okata, nosila sina rogata.

Iziđe vila iz cerovika, i prosu bezbroj zlatnika.

Šušubača putem ide, susrete ga šušubač, pa se šćahu šušubati, ma ne dade šuplje gvožđe.

Četiri noge ima, ali neće sa mesta da se makne.