Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe.

Trista naopako, a trista naoposlom.

U jednoj kućici trideset devojaka, obučene u bele haljine, sa crvenim kapama.

U našega soldata sva košulja od zlata.

Šišilo, pipilo, didi baba nakarada, jare kokorljivo.

Žutonja liže galonju.

Jedan mrtav između dva živa.

Kad se pojavim, svakog uplašim; a kad pošaljem moju kćer, svi me blagosiljaju.

U našega ćaće okićene gaće.

Uveče zatuci, izjutra izvuci.

Bije te povazdan, a ne vidiš ga.

Am ti kažem, am ti ne kažem, samo ti se kaže.