Dva brata preko polja trče, jedan drugoga dostignuti ne može dok oba na kraj ne dođu.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Jedan šućur u dolini sjedi; što god ljudi steknu, to sve njemu snesu; što on od njih primi, to im sve povrati.

Bez igle uboden, bez vatre opečen.

U mojega vranca gvozdena jajca.

Crno, malo, nevaljalo, svemu svetu dodijalo.

Crven tur na tanjur.

Da je žena, nije žena; da je čovek, nije čovek; pređu prede, platno tka, a ipak go ide.

Am ti kažem, am ti ne kažem, samo ti se kaže.

Ja oterah na vodu vola siva, a doterah bela.

Ujutro ide na četiri noge, na podne na dve, a uveče na tri.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?