Drvena rebra, a prteno srce.

Šušter gušter na vrh kuće gaće veže.

Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

Ja iziđoh na srebrno gumno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide.

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Motovilo vilo, po gori hodilo, ni vode pilo, ni trave paslo, opet sito doma došlo.

Tanano tabanato, a na vrhu granato.

Na vodu ide, a vode ne pije.

Mene su bili, davili, prebijali i opet sedim s carem.

Zaklah vola rebronju, sva mu rebra pojedoh, jedno rebro ostavih – dogodine biće vo.

Bez ivera na vodi ćuprija.

Zlatan golub pod zemljom gukće, raduju mu se sva čeljad iz kuće.