Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

Druge zove, sebe ne čuje.

Mesan ražanj, gvozdeno pecivo.

U jednoj kućici trideset devojaka, obučene u bele haljine, sa crvenim kapama.

Dve zmije putem idu, a nikad jedna drugu ne mogu stići ni prestići.

Tur baba putem ide, na tur babu psi lanuše – tur baba fuk u stupu.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Kad ćić pade, sve se more smrže.

Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Na dva panja sto kovača kuju, jedan drugog nimalo ne čuju.

Jedan šućur u dolini sjedi; što god ljudi steknu, to sve njemu snesu; što on od njih primi, to im sve povrati.

Gvozden konj, koštan samar, kožni ular.