Deda babu tišti, ispod babe bela pena pišti.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Belo je, sneg nije, slatko je, med nije.

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.

Zvono, a ne zvoni.

Švićko tera niz prisoje svinje.

Ja sam mlad, tanak, lep, kad putujem imam rep. Što god idem dalje, mog repa sve manje. Izgubim ga putujući, pa bez repa dođem kući.

Divlje i pitomo, bolje se paze nego brat i sestra.

Ide putem šilježe, nabubreno čekmeže, istrčaše sve žene da ga vide od želje.

Vržem jarca za dubicu, pa ga pljujem u bradicu.

Crven tur na tanjur.

Šušubača putem ide, susrete ga šušubač, pa se šćahu šušubati, ma ne dade šuplje gvožđe.