Sto svata na jednom konju jašu, crvenijeh dolama, crnijeh kalpaka.

Uđe golo u rutavo.

U našega soldata sva košulja od zlata.

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Beo konj, zelen rep.

Bele pčele na zemlju sele.

Na vrančiću kolo igra.

Lipu sekoh jedno leto, sekoh lipu drugo leto, sekoh lipu treće leto – a sva lipa jednolika.

Jedno na dvoje ide.

Žuti prasci polegali u kaci.

K soli ide, soli neće; k vodi ide, vode neće.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.