Lončić vri; a niko mu ne jari.

Gvozden konj, koštan samar, kožni ular.

Beo konj, zelen rep.

U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Zemlja plače, gora je zabavlja.

Dva brata preko polja trče, jedan drugoga dostignuti ne može dok oba na kraj ne dođu.

Beo pas na kući leži.

Ja udarih gvozdenim maljem u Kamen-grad, iz njega skoči Devenduka kralj i primi se u Mekiš-grad.

Za stolom sede 2 majke, 2 ćerke, 1 baka i 1 unuka. Koliko je osoba za stolom?

Uvek ječi, a bolesno nije.

Ti ga imaš, a ja se njime služim.

Motovilo vilo, po gori hodilo, ni vode pilo, ni trave paslo, opet sito doma došlo.