Ja imadoh crne goste; dođoše mi u ljeto, a odoše u zimu.

Šareno štapče kroz plot promače.

Kus pas preko sela pređe, svi ga ljudi u zadnjicu ljube.

U našega ćaće okićene gaće.

Ja odovud, ti odonud, sastadosmo se na pupčevu polju.

Čeljad pohvatah, kuća mi pobeže kroz prozore.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

Malen sam, žestok sam, ako me takneš, znaćeš ko sam.

Suv uđe, mokar izađe.

Brava na kući, lopov u kući.

Leti bežiš od njega, zimi trčiš ka njemu.

Zacili, zamili, učini selo veselo.