Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Bezubo prase junačku glavu popase.

Majka kukrica, otac jaglika, dečica manita.

Am ti kažem, am ti ne kažem, samo ti se kaže.

Iz neba nicalo, u more ticalo.

Uđe golo u rutavo.

Jedan lije, drugi pije, treći raste.

Čuča čuči, bega beži, skoči čuča te uhvati begu.

Četiri noge ima, ali neće sa mesta da se makne.

Ulaziš kroz jednu rupu, a izlaziš kroz tri. Kada si ušao, spreman si da izađeš, ali kad izađeš i dalje si u njemu. Šta je to?

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Ja iziđoh na srebrno gumno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide.