Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

Kriv delija u strani stenje.

Crn tata, crna mama, u sredini divota dijete.

Ja udarih gvozdenim maljem u Kamen-grad, iz njega skoči Devenduka kralj i primi se u Mekiš-grad.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

Lončić vri; a niko mu ne jari.

Konj s tovarom u kuću ulazi i izlazi, a rep mu nikad ne ulazi.

Četiri brata kuću grade, ali bez petog ne mogu da je načine.

Bez kože uđe, s kožom iziđe.

Šetala baba okata, nosila sina rogata.

Živo nije, zemlju rije.

Živi bez tela, govori bez jezika, plače bez duše, smeje se bez radosti; niko ga ne vidi, a svi ga čuju.