Šavrdalo šavrda, po gori, po doli, dvojica ga teraju, a dvojica čekaju.

Hroma svraka sve polje preskaka.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Deca trče, a otac se još nije rodio.

Malen sam, žestok sam, ako me takneš, znaćeš ko sam.

Voda me upali, vatra me ne spali.

Lakomo prase nad grmom pase, dan i noć tiče, a grm se ne miče.

Ako nema, ružen je, ako ima, bijen je.