Hitro momče kroz goru prođe, teško onom do koga dođe.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

24 brata na jednom konju sede, trčeći lete, a nikada jedan drugoga stići ne može.

Šuto june kroz goru gudi.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Šuman deda, šuman baba, rodiše dete za lepotu.

Ja imadoh crne goste; dođoše mi u ljeto, a odoše u zimu.

Moj doro svu noć prejezdi, a zemlju ne taknu.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

U naše tete suknja do pete, ni koncem sašivena, ni iglom prošivena.

U našega soldata sva košulja od zlata.

U odaji kreše, a napolju varnice iskaču.