Iza gore vila graje, nosi vijenac oko glave.

Galonja ulježe, rogovi ne mogoše.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.

Šareno ti kolo velju, ni na nebu, ni na zemlji.

Dva niza bisera pozobaše sav rod iz sela.

Dva brata kolo vode, dvije seje uz njih hode.

Iziđe vila iz cerovika, i prosu bezbroj zlatnika.

Jedna guja preko bela sveta.

U tmini se rodi, u videlo umre.

Ti ga imaš, a ja se njime služim.

Ja imam jednu ponjavu, svi svit pokrije, samo more ne more.

Da je žena, nije žena; da je čovek, nije čovek; pređu prede, platno tka, a ipak go ide.