Zmija šiče kroz šibljiče, za njom se meće junačko pleće.

Crn tata, crna mama, u sredini divota dijete.

Vije se kao uzda, uzda nije; kandže ima, mačka nije.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Iz neba nicalo, u more ticalo.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Što je caru na trpezi, to je nama na bunjištu.

Jedan jezik sve selo prevelo.

Krivo drvo zemlju drži.

Na dva panja sto kovača kuju, jedan drugog nimalo ne čuju.

Živo crno, mrtvo crveno.

Što više uzimaš, to više ostaje; što manje uzimaš, to manje ostaje.