Lonac goveđi, zaklop bravlji, a meso junačko.

U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Iziđe dika iz t’mnika, pa ponese tri zlatna ručnika.

U meni i u gori jedno ime.

Gde naš crvenko leži, onde nikad trava ne niče.

Car večera, buzdovan mu igra.

U bunaru vatra gori.

Dvoje ljudi je rođeno istog trenutka, ali imaju različite rođendane.

Kako je to moguće?

Iz jednog panja pet šibljika u jedno vreme izbile, zajedno sve rasle, pa jedna drugu ne stigle.

Mrtva kobila kraj puta leži, a iz nje živi mravi izlaze.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Kuka, a nije joj muka.