Careve dvije seke svakog vide, sebe ne vide.

Iziđe dika iz t’mnika, pa ponese tri zlatna ručnika.

Malen sam, žestok sam, ako me takneš, znaćeš ko sam.

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Duše nema, duše nosi.

Kućica u gorici, na jednoj nožici.

Jedna truba platna celu zemlju pokriva.

Jedno ime i u gori i u vodi.

Na vodu ide, a vode ne pije.

Kus pas preko sela pređe, svi ga ljudi u zadnjicu ljube.

Gujina glava, gospodsko ruho, arapske noge.

Dva dola krivodola, među njima zmaj leži.