Mala neva, a golemo testo zakuva.

Žutonja liže galonju.

Maleno grnence, slatko varivce.

Zaklah vola rebronju, sva mu rebra pojedoh, jedno rebro ostavih – dogodine biće vo.

Lajav delija u procijepu leži.

Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

Živo bilo i živo hranilo, a sada žive nosi.

Veliko k’o breg, gorko k’o jed, slatko k’o med.

Iva se vozi na tankoj lozi, sam se Bog čudi kako s’ Iva vozi na tankoj lozi.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Ako nema, ružen je, ako ima, bijen je.

Jedna gruda voska, celom svetu dosta.