Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Ja uhvatih za prteno, a prteno za drveno, a drveno za gvozdeno, a gvozdeno za mjedeno.

Belo je, sneg nije, slatko je, med nije.

Šareno ti kolo velju, ni na nebu, ni na zemlji.

Kuka, a nije joj muka.

Šaren šiba po dubima, nosi smrcu u zubima.

Car posla carici četiri jabuke, u svakoj po tri cveta.

U našega soldata sva košulja od zlata; ko god mu pristupi, duduk mu poljubi.

Dva brata kolo vode, dvije seje uz njih hode.

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Kad sam slep, svak me voli; kad progledam, svak me mrzi.

Dva se brata glede preko žive grede.