Ispred čaira tanjir do tanjira.

Jedno na dvoje ide.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Vipoje poji, na koplju stoji; da nije vipoja, ne bi bilo nikoga.

U rzana dva zrna, u rikače četiri.

U našega soldata sva košulja od zlata.

Drvena mati, železna deca.

Kuća bez vrata i prozora, a u njoj meso i kosti rastu.

Dva brata kolo vode, dvije seje uz njih hode.

Kad se pojavim, svakog uplašim; a kad pošaljem moju kćer, svi me blagosiljaju.

Ide da se kupa, a ostavi trbuh kod kuće.

Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.