Krivo drvo zemlju drži.

Devet braće, a jedne gaće.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.

Šupalj delija u strani šišti.

Zobah zopcu od mora do Stambola, nit je mogoh pozobati, niti kome ostaviti.

Iz jednog panja pet šibljika u jedno vreme izbile, zajedno sve rasle, pa jedna drugu ne stigle.

Beo konj, zelen rep.

U vodi se vide, a u vodi nisu.

Što u mene, što u tebe, što u ovce bjelice, što u zrnu pšenice.

Gujina glava, gospodsko ruho, arapske noge.

Lipu sekoh jedno leto, sekoh lipu drugo leto, sekoh lipu treće leto – a sva lipa jednolika.

Koliko je polje namereno, na njemu su ovce nebrojene, pred njima je Organ čoban, za njima je Lasak pasak.