Car večera, buzdovan mu igra.

Zviždi, a usta nema; trči, a nogu nema; drva trese, a ruku nema.

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.

U našega ćaće okićene gaće.

Jedna porodica želi da prođe kroz mračan tunel. Otac može da prođe za 1 minut, majka za 2 minuta, sin za 4 minuta i ćerka za 5 minuta. Kroz tunel može da prođe najviše dvoje ljudi istovremeno, krećući se brzinom sporijeg. Imaju jednu lampu i dovoljno baterija da lampa izdrži još 12 minuta. Tunel je previše opasan da bi se njime kretali bez lampe.

Tur baba putem ide, na tur babu psi lanuše – tur baba fuk u stupu.

Mala usta ima, ali može mnogo da popije.

Zimi putuje, leti planduje.

Cigulin ciči u lugu, da nije cigulina u lugu, svi bi ljudi bili za rugu.

Ide pop planinom, ogrnuo se slaninom.

U glavi mi popuhuju, a u rebra pokuckuju, repom jade odušuju.