Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Gde naš crvenko leži, onde nikad trava ne niče.

Iz neba nicalo, u more ticalo.

Vodom ide, vodu razgovara; gorom ide, goru razgovara.

Zemlja plače, gora je zabavlja.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Ide da se kupa, a ostavi trbuh kod kuće.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

Šuman deda, šuman baba, rodiše dete za lepotu.

Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Jedna gruda voska, celom svetu dosta.

Sto svata na jednom konju jašu, crvenijeh dolama, crnijeh kalpaka.