Što sam dug, da sam prav, do neba bi dohvatio.

Zobah zopcu od mora do Stambola, nit je mogoh pozobati, niti kome ostaviti.

Ja sam mlad, tanak, lep, kad putujem imam rep. Što god idem dalje, mog repa sve manje. Izgubim ga putujući, pa bez repa dođem kući.

Šaren šiba po dubima, nosi smrcu u zubima.

Šarena krava perasta, celoga sela nevesta.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Koliko kvadrata ima na slici?

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Danju leti i skače, a noću se ne pomiče.

Dolete vrana u selo iz luga, te požnje srpom brata i druga.

K soli ide, soli neće; k vodi ide, vode neće.

Usta nema, a ujeda.