Dva se brata glede preko žive grede.

Igra mlada oko Tabor-grada, da izigra Čokoriju kneza.

U našega soldata sva košulja od zlata.

Zapliva ptica dugorepica, prepliva more, a krila ne skvasi.

U danu ga nigde živa nema; noću peva tanko glasovito, a sa kopljem bode ponosito.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Klimen visi, pende zja, klimen pendu lepanda.

Vipoje poji, na koplju stoji; da nije vipoja, ne bi bilo nikoga.

Usred sobe razapet vuk.

Jaše rod na nerodu i traži nenikli.

U vodi se vide, a u vodi nisu.

Uđe golo u rutavo.