Zimi puno, leti prazno.

Kad se pojavim, svakog uplašim; a kad pošaljem moju kćer, svi me blagosiljaju.

U našeg mačka rep do Čačka.

U meni i u gori jedno ime.

Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš.

Ja rodio moju majku, a moja majka mene.

Ja lečim sve, ali sam takođe i najčešći uzrok smrti. Šta sam ja?

Aleno, maleno, cara s konja sjahalo.

Mrtvo živo rađa.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.

Malen sam, žestok sam, ako me takneš, znaćeš ko sam.

Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?