Iz neba nicalo, u more ticalo.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

Dva podruma, jedan direk.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

Kriv delija u strani stenje.

Mala baštica sitnim trnjem ograđena.

Šest nogu, a dve glave.

Ja uhvatih za prteno, a prteno za drveno, a drveno za gvozdeno, a gvozdeno za mjedeno.

Usta nema, a sa svakim zbori.

U vatri mokro, a u vodi suvo.

U naše kučke oko na repu.