Zmija šiče kroz šibljiče, za njom se meće junačko pleće.

Ja uzmem gvozden ključ, te otvorim zelen grad, pa išćeram crna goveda.

Manda mandolina, ključe izgubila, našao ih mesec, otelo mu sunce.

Mala baštica sitnim trnjem ograđena.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Dupke stoji, dub se zove, usred duba zlato moje.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Iz živog ispade, živ ga diže, jezik mu raseče, te sedamdeset i sedam jezika govori.

Imadoh dva brata: dok bejahu slepi, vrlo mi lepi, a čim progledaju, ne valjaju.

Bacih štap pod oblak, pa mi pade od oblaka puno kolo devojaka.

Ujak ujnu giliče, ujna mu se primiče.

Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.