Crn tata, crna mama, u sredini divota dijete.

Duše nema, duše nosi.

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Šušubača putem ide, susrete ga šušubač, pa se šćahu šušubati, ma ne dade šuplje gvožđe.

Manda mandolina, ključe izgubila, našao ih mesec, otelo mu sunce.

Jedno ime i u gori i u vodi.

Ja rodio moju majku, a moja majka mene.

Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš.

Mene su bili, davili, prebijali i opet sedim s carem.

Majka kukrica, otac jaglika, dečica manita.

Tri sestre i četiri brata idu zajedno jedno za drugim, a nikad se ne dostignu.

Vodom ide, ne bućka; gorom ide, ne šuška.