Čuješ ga, a ne vidiš ga.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.

Zimi me grliš, a leti ne mariš za me.

U naše kučke oko na repu.

Tri sestre i četiri brata idu zajedno jedno za drugim, a nikad se ne dostignu.

Kad primetneš, manje je; kad odmetneš, više je.

Živo nije, zemlju rije.

Iziđe dika iz t’mnika, pa ponese tri zlatna ručnika.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Usta nema, a ujeda.

Zlatni konji, svileni pokrovci.

Brava na kući, lopov u kući.