Kad se Jeka iskokota, zavuče se ispod plota.

Čuvam blago ako mene čuvaju.

Zapliva ptica dugorepica, prepliva more, a krila ne skvasi.

Zvono, a ne zvoni.

Zaklato, odrto, ide kući pevajući.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Kuso meče nasred sela kleče, ko ga pita, sve mu pravo reče.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Šaren šiba po dubima, nosi smrcu u zubima.

Uvek sam ispred tebe i nikad nisam iza tebe. Šta sam ja?

Tijelo drveno, a srce kameno.

Miš medveda sveza.