U tmini se rodi, u videlo umre.

U naše tete suknja do pete, ni koncem sašivena, ni iglom prošivena.

Igra mlada oko Tabor-grada, da izigra Čokoriju kneza.

U našega ćaće okićene gaće.

Iz neba nicalo, u more ticalo.

U bunaru vatra gori.

Kositero litero, niti se peče niti se vari, a ceo svet se njime hrani.

Bela njiva, crno seme, mudra glava koja seje.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.

U repu mu pamet.

Četiri roga, jedna noga, tovar nose, svi se voze.

Ja uzmem gvozden ključ, te otvorim zelen grad, pa išćeram crna goveda.