Šetala baba okata, nosila sina rogata.

Jedno vrelo na četvoro se razlijeva.

U crnoj šumi beo proplanak.

Igra mlada oko Tabor-grada, da izigra Čokoriju kneza.

Da je žena, nije žena; da je čovek, nije čovek; pređu prede, platno tka, a ipak go ide.

Kuća bez vrata i prozora, a u njoj meso i kosti rastu.

U mojega vranca gvozdena jajca.

Dole pasja šapa, na vrh đavolji perčin, a u sredi božji blagoslov.

Žena carica, muž lenština, deca radnici.

Bez kože uđe, s kožom iziđe.

Gurava kobila sve polje pobila.

U repu mu pamet.