Zobah zopcu od mora do Stambola, nit je mogoh pozobati, niti kome ostaviti.

Car posla carici četiri jabuke, u svakoj po tri cveta.

Šareno ti kolo velju, ni na nebu, ni na zemlji.

Mrkonja se i galonja po nebu jalovili, nama pretili.

Gvozden konj, koštan samar, kožni ular.

Tanano tabanato, a na vrhu granato.

Uvek sam ispred tebe i nikad nisam iza tebe. Šta sam ja?

Ja uhvatih za prteno, a prteno za drveno, a drveno za gvozdeno, a gvozdeno za mjedeno.

U našega tatice vrlo malo bradice i to na vrh stražnjice.

Kad đed babi pušta krv, jedva pod njom osta živ.

Jedno maleno, po srijedi tanano, sve je polje prebralo.

Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?