Živo bilo i živo hranilo, a sada žive nosi.

Crn tata, crna mama, u sredini divota dijete.

Car večera, buzdovan mu igra.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.

Živ jarac živodarac, živ drt neodrt, živ klat nezaklat, živ pečen neispečen, živ jeden neizeden.

U našega dede sto rupica glede.

Upirući prstom u čoveka, žena je rekla: “Njegova majka je jedina ćerka moje majke.” U kom srodstvu su ovaj čovek i ova žena?

Sto svata na jednom konju jašu, crvenijeh dolama, crnijeh kalpaka.

Dugačko je kao uže, uže nije; zeleno je kao gušter, gušter nije; ogrebaće kao mačka, mačka nije.

Iz jednog panja pet šibljika u jedno vreme izbile, zajedno sve rasle, pa jedna drugu ne stigle.

Mene su bili, davili, prebijali i opet sedim s carem.

Mrtvo živo tuče.