Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

U naše kučke oko na repu.

Dve zmije putem idu, a nikad jedna drugu ne mogu stići ni prestići.

U vodi se vide, a u vodi nisu.

Car večera, buzdovan mu igra.

Bez igle uboden, bez vatre opečen.

Gvozden konj, koštan samar, kožni ular.

Decu ne rađa, a tovar nosi.

Što god od tebe više kidam, to sam sve veća.

Zlatna tepsija puna zlatnih koštica.

Leti bežiš od njega, zimi trčiš ka njemu.

Bradu nosi – vetar nije, torbu ima – prosjak nije, rupu traži – miš nije.